FKCZ vs PFK

„1968. bili smo prvaci Srbije!“

„1971. bili smo prvaci Evrope!“

„A mi smo 1991. osvojili Kup!“

„E pa mi smo te – i – te godine postigli ovo – i ono!“

...a od kraja '90. pa do dana današnjeg ste postigli šta? Osim što ste načisto pukli, niste postigli ništa, ni na nivou svojih klubova, niti na nivou reprezentacije (jer, podrazumeva se, 98% reprezentativaca čine igrači Zvezde i Partizana, i to oni čiji su mama i tata neko i nešto, dok ostali smrtnici greju klupe i skupljaju lopte).

Da se razumemo, pričam konkretno o fudbalu, jer smo tu najuspešniji kad se radi o pranju para i uzimanju mita, ali najmanje uspešni kad treba da se igra. Doduše, nismo mi, već dotični fudbaleri (da li da stavljam navodnike ili ne pitanje je sad). I to, opet, ne svi, već konkretno fudbaleri Partizana i Zvezde. I opet, ne svi, već prvotimci, jer, zna se, moraš da imaš tetku da bi ušao u prvu postavu dotičnih timova. Nije bitno što imaš dve leve noge i što ne umeš da šutneš loptu, bitno je da imaš tetku...dobro, mogu tu nešto da urade i teča i strina i ujna, ali tetka je najbitnija.

Molim vas, poštedite me imenovanja tih – i – tih „kvalitetnih“ igrača jer da su dovoljno kvalitetni, ne bi bili tu gde jesu i ne bi nas brukali na nivou reprezentacije. Sa druge strane, oni koji zaista vrede već su odavno zapalili i igraju za velike klubove i velike svote, a ne kukaju kako im je teško jer nemaju šampone i sapune. I poštedite me navođenja godina FKCZ vs PFK kad je Zvezda/Partizan osvojila ovo i ono, a ovoliko im je falilo da osvoje i ono, jer to je period kada se možda zaista i igralo. Sada, to je samo period busanja u grudi i sećanja na uspehe i prave igrače i kukanja kako nisu dobri treneri, selektori, predsednici i ostali poltroni mafijaš...pardon, fudbalskih saveza.

Ukoliko umete da igrate, igrajte, dajte sve od sebe, pokažite da zaslužujete da budete tu gde jeste. Ukoliko ne umete, pustite one koji umeju, ne trošite živce svojim pravim navijačima i iznad svega, ne brukajte ih. Da li je bolje „igrati“ za klub pun maminih i tatinih smotanih manekena i to po naređenjima istih mama i tata, ili je bolje igrati za neki ne tako zvučni klub, ali zato mnogo bolji i kvalitetniji kada je u pitanju utakmica? Nego, kako ćete onda biti u centru pažnje na splavovima i estradi ako ne igrate za Zvezdu ili Partizan, i kako ćete onda moći da se hvališete kako igrate za „najbolji klub“ u Srbiji (najbolji malo morgen). Sreća pa nikada nećete doživeti da budete uzor klincima kao vaše starije kolege, jer, da budemo iskreni, šta bi današnja deca mogla od vas da nauče, osim da budu bahata i nevaspitana...

„E, za koga navijaš, za Zvezdu ili Partizan?“

„Pa za Mančester, podrazumeva se.“

Nevena Živković

Siromaštvo

Danas je 17. oktobar, dan borbe protiv siromaštva. Niko to ne zna, niko ne prati, i ja sam sasvim slučajno taj datum videla na internetu.

Dakle, gde smo? Gde je svet, gde je Srbja?

...Moja baba (koju stalno citiram) je pre više godina čula jednog popa kako, dok sveti vodicu izgovara ove reči "Koj ima da ima, koj nema, da mu se uzne i onoj što ima" - babina interpretacija biblijske priče o talantima. Ja sam joj milon puta objašnjavala da to nema veze sa parama, imanjem, zlatom i uopšte ni sa kakvim materijalnim dobrima, već sa nečijim talentima/veštinom koja, ako se ne razvija, odumre sasvim.

Da li sam bila u pravu?

Kako vreme prolazi, sve mi se više čini kako je ipak moja baba bila u pravu.

Dok obični ljudi postaju sve siromašniji, srednje klase skoro da i nema, pa je i njima nametnut ovaj porez na plate od preko 100 hiljada (da, da, ja te ljude svrstavam u srednju klasu!), bogata manjina se sve više bogati. Gomilaju novac, dok neki jedva preživljavaju.

Kada pričam pojedinim prijateljima da sam na studijama, kada se plati stan i računi, živela sa 5 hiljada mesečno, niko mi ne veruje, ali je tako. Kako sam živela, ni meni nije jasno. Roditelji su mi jednom nedeljno slali torbu sa hranom, tako da se sastavljao kraj sa krajem. Dešavalo se i to da sam često morala da jedem samo slatko iz tegle, jer nemam novca za hleb, ili da kuvam "klin čorbu" od šargarepe, paprike i još koječega, šta nađem u frižideru. Dešavalo se da moram da odlučujem da li ću da kupim hleb ili kafu, pa onda kupim hleb i razmišljam kod koga od mojih, takođe švorc, prijatelja da odem na kafu. Pošto sam malo luckasta, dešavalo se više puta da ustanem ujutru i plačem jer nemam kafe niti mogu da uzmem iz prodavnice na veresiju, jer neću moći da je platim. Grebala sam se za tu kafu, grebala se za cigare, za ručkove i večere u menzi i tako dalje.

Za sve to vreme, moji roditelji su kod kuće takođe jeli klin čorbe, za novu godinu bez torte, za dvadeset pet godina braka bez pristojnog ručka, a kamo li torte, u dugovima do guše.
Za sve to vreme niko nije pitao ni mene, a ni moje roditelje kako nam je. Svi ti rođaci, prijatelji, komšije, koji su tu uvek bili kada smo bili u dobroj situaciji, kojima smo uvek pomagali, koji su bili kod nas kad god im zatreba... niko, niko nije ni pitao kako se snalazimo, da li nam treba pomoć.

Sada, kada je sve to iza nas, kada sam završila fakultet, kada opet imam šansu da nekome pomognem ili budem od koristi, sada me opet svi poznaju, pričaju samnom bog zna kako kad me sretnu na ulici, javljaju se, zovu u goste... a nekada su okretali glavu; verovatno im je smetala moja stara odeća.

Jedina osoba koja me je uvek dočekivala sa osmehom - iako ništa ne nosim u kesi, iako nikakvu korist nije imala od mene - pričala samnom, podržavala me, pomagala mi, nije dočekala da diplomiram.

Sva ta muka je iza mene. Bilo - ne povratilo se! Ali još ima ovakvih kao ja, osvrnite se oko sebe, svi slično živimo ili smo živeli. Ako niko ne želi da nam pomogne, pomozimo bar sami sebi.

Hvala unapred!

Mad Fly

Vernici, „vernici“ i poneki jeretik

Bog je stvorio Adama i Evu a ne Adama i Stevu, Bog je rek’o da ko ne veruje u njega i Hrista on je nevernik i nevernike treba ili privesti pravoj veri ili ih uništiti, Bog je rek’o ljudima da se množe i zato je osnovni smisao veze između muškarca i žene da ostave što više potomstva... Da li je? Ovo su tumačenja nekih ljudi šta je Bog hteo i rekao, oni lično nisu čuli. E kad oni mogu da tumače na svoj način, mogu i ja na svoj. I kad oni mogu da misli da je njihovo tumačenje jedino ispravno, onda mogu i ja da mislim da je moje tumačenje ispravno (ne i jedino ispravno, ko sam ja da tvrdim tako nešto?).

Pročitala sam da je negde neko napisao „Ako Bog nije stvorio Adama i Stevu onda otkud oni ovde?“. Smejala sam se, ali ne zato što je pitanje besmisleno. Stvarno, Bog je stvorio sve, te ako na ovom svetu postoje homoseksualci, onda je stvorio i njih. Naravno, neki će da kažu da je onda stvorio i psihopate, pa da li to znači da treba da i njima damo pravo da puste na volju svojim potrebama? Pa ne znam, možda ih je stvorio, a možda i nije, moguće je i da su se sami stvorili. Ozbiljno, da li se čovek rađa kao psihopata? Stvarno pitam, nisam posve sigurna, ja mislim da se ne rađa takav nego to postane posle, ispravite me ako mislim pogrešno. U svakom slučaju, ne, psihopatama ne treba dozvoliti da puste svojim potrebama na volju jer to povređuje druge, bilo da su se rodili takvi ili takvi postali kasnije, jer ne verujem da je Bog smatrao da ljudi treba da povređuju jedni druge. Psihopata je bolestan čovek, ali ni njega ne treba tući niti ubiti, nego ga lečiti ako je to moguće, ako nije - civilizovano ga držati pod kontrolom. Neko će reći da tako pričam jer mi psihopata nije nikog bliskog povredio. E to vi ne znate, i ne tiče vas se.Ja samo znam da se hrišćanstvo zasniva na onome što je Hrist govorio, a on je vazda govorio o miroljubivosti, toleranciji, ljubavi, milosrđu, i ja tu ne vidim mesta i opravdanja za nasilje prema drugim ljudima, kakvi god da su, a ako se čoveku i omakne (jer čovek je slab, ponesu ga razne emocije, može i da ubije vođen njima), ne vidim razlog da smatra da time čini nešto dobro, a naročito ne nešto u skladu sa hrišćanskim učenjuem.

Nema opravdanja ni za nasilništvo prema onima koji u tvog Boga i Hrista ne veruju. Zašto? Jer miroljubivost, tolerancija, ljubav, milosrđe. Eto zato. Prosto nije logično da u ime Hrista koji je propovedao navedeno ideš i tučeš i ubijaš.

A što se razmnožavanja tiče, normalno da Bog smatrao da ljudi treba da se razmnožavaju, inače im ne bi dao tu mogućnost. Ali to ne znači da si grešan ako tu mogućnost ne želiš da iskoristiš iz nekog razloga. Jer Bog je ljudima dao i SLOBODNU VOLJU i MOGUĆNOST IZBORA. Ako je neko svojom voljom odabrao da ne ostavlja potomstvo, neka je, i ako je neko odabrao da bude ateista jer je mislio i smislio da Boga nema, neka je, ima pravo i na to. Ako je čoveku dat mozak, sposobnost mišljenja, rasuđivanja, nije mu to valjda dato tek onako, bezveze. Sve što nam je dato, dato nam je na korišćenje. Sad ću da kažem nešto zbog čega bi me Inkvizicija umrtvila najstrašnijim mučenjem a onda spalila na lomači a onda i moj pepeo bacila u vatru.  Ne samo Inkvizicija, nego i ovi današnji predstavnici vere kad bi to bilo legalno kao tada. Naime, mislim da Bog voli kad ljudi misle i preispituju ono što im se kaže, mislim da ljude koji to rade više voli od onih koji pokorno i bez razmišljanja prihvataju sve što Crkva kaže (ako uopšte može da se kaže da Bog neke ljude voli više a neke manje). Kad je Hrist govorio o stadu, nije bukvalno mislio na stado i ovce. Ako grešim, mislim da me ipak ne treba paliti na lomači, dovoljno je što ću u Paklu da se zlopatim. Jer, na kraju krajeva, na Bogu je da ti presudi, a ne na ljudima.

Sad ću još nešto strašno da kažem. Previše preispitzjem Stari zavet. Novi malo manje, ali Stari baš dosta. Ne verujem u njega skroz, i gotovo. Prvo, previše je strašan taj starozavetni Bog. Drugo, mnoge priče otuda posmatram više kao baš priče nego kao nešto što se desilo BAŠ tako. I onda tako sednem pa mislim šta bi od toga moglo biti istina a šta ne, za šta od svega toga postoje arheološki i drugi naučni dokazi a za šta ne, i da li je moguće da Bog nekom kao potvrdu vere traži da žrtvuje sina, i šta bi bilo da je Avram odbio da to uradi, da li bi mu Bog oprastio, i nadam se da bi.  Jednom sam čak aktivno pokušavala da pomirim teoriju evolucije i kreacionizam (mislim i da sam uspela, ali trebalo je da sve to zapišem, sad se ne sećam dokle sam i kako stigla s tim). Greh ili ne, ja moram da mislim, ali smatram da to ne bi trebalo biti greh, i da treba misliti i sve preispitivati, pa makar i grešio pri tome. Ponavljam, da je Bog hteo da čovek sve prihvata zdravo za gotovo napravio bi neku vrstu robota, a ne čoveka s mozgom.

Neću više da dužim, dosta je jeresi za jedan tekst. Ako krenem o tome kako smatram da Bog nije stvorio samo ovaj svet nego i neke druge negde u Univerzumu, o pogledima na pričešće, ispovest, i još koječemu, nikad neću završiti. Samo ću za kraj da kažem nešto što sam razmišljala a što uvek ispričam u šali, mada se ne šalim baš sasvim, a u vezi sa tim da je žena grešna i prokleta jer je ubrala zabranjeno voće pa još navela i čoveka na taj greh, i izazvala katastrofu. Vidite, ženu je na to naveo Đavo, a čoveka je na to navela žena. Pa da li je teže izaći na kraj sa Đavolom ili sa običnom ženom? Ko je tu imao teži zadatak, Adam ili Eva? ;) Ovo pričam u šali samo zato što nisam načisto sa pričom o Adamu i Evi (oooo, ima li kraja aktivnostima mog jeretičkog mozga!), a samo pitanje je sasvim na mestu i nije šala.

P.S. Ako dovoljno otvorite um, shvatite da nauka i vera ne stoje na suprotnim krajevima bez mogućnosti kontakta i pomirenja, kao što neki misle.

Milen Dođavola

ESPB

Bodovi, bodovi, bodovi, ispitni rokovi, ispitni rokovi, ispitni rokovi....

Bodovi, bodovi, bodovi, julski, avgustovski, oktobar II, oktobar III, ako može i novembar VIII i decembar X, nismo stigli da učimo, čuvali smo malu decu...

.... jao, fali mi samo 10 bodova za uslov i 15 za budžet, molim Vas, poklonite mi te bodove, evo, obećavam da ću sledeće godine sve to da nadoknadim i revnosno polažem ispite...

.... šta bre ja da učim te gluposti, nikad mi neće zatrebati u životu, ja sam ovde čisto da kažem da imam diplomu, ćale će već da mi nađe posao... iznajmim bubicu i rešim problem... A šta kažeš, treba dijagnoza da se odredi pacijentu? Pa zar oni to nemaju u svom kartonu, a ja samo da prepišem lekove?

.... jao, profesore, verujte, htela sam ja da učim, ali zaista nisam stigla, imala sam jako mnogo i jako puno, prepuno ličnih problema, znate, dečko me prevario sa svojim najboljim drugom, došlo mi je u manastir da odem, ali sam se, eto, setila da na fakultetu imamo divne profesore kao što ste Vi koji će uvek da nam izađu u susret...

.... prepisala rad sa interneta? Nisam, života mi, evo, ne pomerila se s mesta, samo sam zamolila stariju koleginicu da mi malo pomogne (jebaću joj mater kad je nađem, pa ona li će meni da uzima pare za pisanje seminarskog koji je skinula ko zna odakle)

.... slušaj me, ti ćes da budeš ispred amfiteratra i Marija će da izađe sa pitanjima, pošto ionako izlazi na ispit turistički, i onda ćes uzeti ta pitanja i poslati mi odgovore na mobilni, može?

.... jao, molim Vas, profesorka, izgubiću dom i stipendiju, pa to su samo dva boda, šta to Vama znači, pa nije to ništa...

.... kako to mislite, Google prevodilac? Nisam ja ništa prevodila preko njega, možda samo neke reči... kako sad to, ne prevodi tačno?

.... a kako su prethodne generacije mogle da upisuju narednu godinu bez uslova, a mi moramo ovde da učimo i polažemo ispite?! To je nepravda i mi ćemo tražiti naša prava! Nismo mi ovde najjadniji pa da se svake godine cimamo da li ćemo uhvatiti uslov ili ne! Sloboda za studente i upis naredne godine bez uslova!

.... ua za 50 bodova i smanjen broj ispitnih rokova, mi ćemo se boriti za svoja studentska prava, napravićemo revoluciju! Setite se samo, sve demonstracije potekle su od studenata...čekaj, kako mislite, to nije imalo veze sa ispitima i bodovima? Pa sad se sve svodi na bodove...

Nevena Živković

Pa svi tako rade...

Baci bre tu kesu dole, nećeš valjda kući da je nosiš, neće grad da bude čistiji ako ti nosiš đubre kući kad ga svi bacaju dole.

Proguraj se bre preko reda, ti završavaš za minut, nećeš valjda da čekaš sve ove ljude ispred?

Pređi bre na crveno, sad ćeš samo ti da čekaš tu ko budala, vidiš da svi prolaze!

I tako dalje, i tako dalje, i tako dalje...

Vidite, baš ništa neću da promenim ako đubre ne bacim na trotoar nego u kantu ili ga odnesem kući ako nema kante na putu do kuće, niti ako pokušavam da se proguram preko reda, niti ako čekam zeleno svetlo da pređem ulicu. Naravno da niko neće da me sledi. Ali to, po meni, nije razlog da ja sledim njih. Kad kažem „njih“, mislim na ove iz naslova, to su ovi „svi što tako rade“. Ja njih ne mogu da promenim, ali mogu da uradim ono što je do mene, iako zbog toga grad neće da bude čistiji, ljudi neće biti uviđajniji, red i disciplina neće zavladati. Nije mi ni namera da nekome služim za primer, nikoga i ne teram da se ponaša kao ja, samo za uzvrat tražim da se ljudi ne smeju mojim „besmislenim“ postupcima. Ma ni to čak ne tražim, nema veze, ako je nekom smešno neka se smeje, smeh je zdrav. Ipak, ako budemo mislili „šta ja ima da se trudim, ja kao pojedinac ništa ne mogu da promenim“, onda stvarno i nema nikakve šanse da se išta promeni. Ili „šta ja ima da se trudim, ko da će neko ’hvala’ da mi kaže, da me nagradi nečim!“ Kad se ne bi tako mislilo, možda bi nekakve šanse da se nešto promeni i postojale. A možda i ne bi, ne znam. U svakom slučaju, pravo svakog pojedinca je da misli i radi šta hoće, pa tako i ja imam to pravo, možda ga koristim glupo jer svet neću promeniti, ničije „hvala“ neću čuti, nikakvu nagradu neću dobiti. To i ne očekujem, ne radim ništa da bi mi se neko zahvaljivao i da bih od toga imala neke koristi, sve što radim – radim zbog sebe, jer mislim da tako treba, i nije mi teško.

Ovaj tekst zapravo nema nikakvog smisla pošto nikome ne pokušavam da promenim mišljenje, nikoga da ubedim ni u šta, nemam nikakav predlog, nikakav savet... Jednako je besmisleno kao donošenje đubreta kući jer neću da ga bacim na ulicu. Ali kao što za mene taj besmisao nije razlog da đubre bacim na ulicu, isto tako nije ni razlog da ne napišem tekst i podelim ga sa vama.

Milen Dođavola