Ti si jedina ženska osoba koja....

Ima devojaka koje su toliko puta čule ono „ti si jedina devojka koja...“ da se na kraju zapitaju jesu li uopšte ženske osobe!? Ako spadate u takve, ne postavljajte sebi to pitanje, jeste ženske osobe - samo iskačete iz neke opšte predstave ženske osobe, narušavate onu podelu šta vole devojke a šta momci koja generalno jeste tačna ali i ne mora da bude.

Kozmetika, cipele, romantične komedije, frizeri, manikir, pedikir, sladunjave balade, doterivanje za izlazak u trajanju od 3 sata, šoping – to su ženske stvari.

Sport, SF, akcioni filmovi, nehajanje za višečasovni izbor garderobe, video igre, zanimanje za automobile, kompjutere – to su muške stvari.

Pa... može, a i ne mora bit’.

Evo, ja sam ženska osoba (još me nisu ubedili da nisam), ništa se ne razumem u kozmetiku sem u neke osnovne stvari (tipa lak za nokte, senka za oči, krejon, sapun i gel za tuširanje, šampon, karmin, zdraaaavo!), obožavam Formulu1, zanima me SF, okrećem se za dobrim automobilima (ne za onima koji ih voze, nego za automobilima), mrzim šoping i romantične komedije. I ne smeta mi kad su ljudi malo iznenađeni tim mojim interesovanjima, kad pokazuju radoznalost i pitaju šta nalazim u tim stvarima koje me zanimaju, rado ću da pokušam da objasnim, sve je to u redu. Ono što nije u redu je kad krenu da se zgranjavaju. Da me gledaju ko da nisam s ove planete. Da pričaju da to nije normalno. Da nikako ne razumeju sve to. Naporno je slušati takve komentare. Šta ja da radim s tim što me neko ne razume? Možda i ja ne razumem njih, ali prihvatam svakog onakvog kakav je sa svim njegovim interesovanjima.

Stvarno, što bismo interesovanja i osobine tako strogo delili na muške i ženske? Zašto je tako strašno ako jedni drugima zalazimo u sfere interesovanja? Zašto devojka ne bi mogla da voli Star Trek, a da momak neguje kosu?

Malo širine u razmišljanu, moliću!

Zašto da mi bude neprijatno i dosadno u ženskom društvu jer ne znam šta je baršunasta koža i jojoba kad može da mi bude smešno i zanimljivo? Treba samo da to žensko društvo prihvati mene i moja (ne)interesovanja, a ja njihova. Ne nalazim da je to teško.

Devojke, vi koje ste zakoračile na tlo muških interesovanja – niste čudne, i niste lišene ženstvenosti ( sem ako same ne želite da je se lišite, to je već nešto drugo).

Milen Dođavola

Mladima treba stvoriti uslove

Danas me je nešto pogodilo.

Svi kažu kako nema nikakvih dešavanja, malo mesto, sve učmalo, niko ništa ne radi, nikoga ništa nije briga, ali, eto, kada bi se nešto organizovalo, svi bi došli...

Malo sutra!

Organizuje se koncert, dođu jedva stotinak ljudi - pa ni toliko.

Organizuje se izložba, niko ni da pogleda.

Organizuje se neka manifestacija, ma ko će da ide, imam ja druga posla.

Organizuje se predavanje, aaaa, nas to ne interesuje.

Organizuju se seminari, obuke, radionice, nema se vremena, imam nešto drugo da radim.

Pa dokle više, omladino, braćo i sestre?!

Dokle mislite da ispijate kafe po kafićima za pare koje vam je baba dala od penzije, da blejite na fejsu, da se opijate, da potkradate tablete od te iste babe koja vam finansira kafu i kiselu vodu?!

Kada vam neko kaže da nešto radite, vi kažete da nema gde da se radi, gazda ovakav i onakav, mala plata... Volontiranje i da ne pominjem, to je za vas rad bez para.

E, u tom grmu leži zec!

PARE!

Svi hoće pare, pare, pare, a niko neće da radi!

PARE!

Njive su vam urasle u trnje dok vi glumite gospodu!

Posla ima, samo neće niko da radi.

Ako je neko sposoban, sam će sebi da stvori uslove za rad i uslove da zaradi.

PARE!

I tako neko mladima organizuje besplatno sve i svašta, a oni neće ni da se pojave, a sutra pričaju kako se u gradu ništa ne dešava, kako, eto, niko ne misli na njih, kako su jadni i bedni... a od dobrih automobila ne može da se pređe ulica. Toliko o bednom životu.

MLADIMA TREBA STVORITI USLOVE - ma nemoj!

Mad fly

Živi žena sama međ’ masom seljAna

Manje selo, veće selo, grad, sve je to isto. Grad nije ništa drugo do zbir nekoliko desetina sela otprilike, svaki deo grada, svaka zgrada je jedno selo. Bar u Srbiji. Van nje nisam išla, o drugim zemljama znam samo ono što mi pričaju i što čitam, ali najbolje je pričati o onome čega smo lično deo. I k'o što rekoh, živi žena sama... a ta žena je povod da vidimo malo kako žive deca te žene. Vidite, međ’ seljanima vlada mišljenje da sama žena u lošoj finansijskoj situaciji bez igde ikoga bi morala da se kurva (izvin’te na izrazu) a njena deca bi morala da budu propalice. Nije da oni to jasno kažu, ali to misle. I šapuću naokolo. A šta ako se žena ne kurva, nego se raspadne od posla da podigne tu decu? Ako pitate seljane, reći će vam... a možda vam i neće reći, ali pomisliće da se kurva, samo se dobro skriva. A šta ako joj deca nisu propalice? E to mnogo buni seljane. To je nedopustivo. To budi ono najgore u njima. Onu zavist koja nije samo teorijska, koja ne ostaje na nivou osećanja, nego se nekad otrgne kontroli i pređe u praktično delovanje da se ta deca sapletu nekako. Toj deci se prosto moraju prilepiti neke sramne etikete, nešto im fali, nešto kriju, jedan kaže da se potajno drogiraju, drugi da potajno piju, treći da se potajno sastaju s nekim propalicama, četvrti ko zna šta, peti tvrdi da je VIDEO nešto od toga, pa se te priče isprepletaju, i ta deca ispadnu – šta? Pa ipak propalice. Jer tako mora, jer seljačka zavist kraja nema. (Da se razumemo, kad kažem „seljani“, „seljački“, itd, nikako ne mislim jednostavno na ljude koji žive na selu, to je valjda jasno). Neku od te dece to jako boli. Teško im je kad čuju kako se govorka da im je majka kurva, da su oni narkomani, alkoholičari, da su promiskuitetnog ponašanja, a ništa od toga nije istina. Pitaju se otkud tim ljudima sve to, zašto se to o njima priča? A kako tek boli ako nekad zaista posrnu malo pa primete kako se svi ti ljudi pakosno smeškaju! Pitaju se ta deca šta su skrivila? (Kad kažem „deca“, ne mislim na decu nekih određenih godina, mislim na decu kad dođu u godine da već postanu svesna svega toga pa do posle puberteta). Dakle, pitaju se šta su skrivila tim ljudima, zašto su etiketirana bez iakkvog razloga, zašto svi jedva čekaju da posrnu?

Znate šta, deco? Niste skrivili ništa, etiketirani ste bez racionalnog razloga, i svi jedva čekaju da posrnete jer pustaju svojoj zavisti na volju. Nemam konkretan savet kako da vas to ne boli, ali radite na tome kako znate i umete! Za početak, bavite se svojim životom, a ako i posrnete, trudite se najbolje što možete da se uspravite ponovo ne misleći o tome šta drugi misle i kažu i kakav stav imaju prema vašim posrnućima ili uspesima. Ne pravdajte se seljanima jer nećete uspeti, to je uzaludno trošenje vremena, energije i živaca. Bavite se svojim životom i polažite račune samo sebi. Seljana je uvek bilo i biće, a vas nije uvek bilo i neće vas uvek biti, zato gledajte sebe i svoja posla dok vas jeste da se ne desi da protraćite SVOJE postojanje opterećujući se TUĐUM zavišću, zlobom, dosadom.

Milen Dođavola

Idolopoklonstvo

"Ubi me prejaka reč"

Prolazim gradom po ko zna koji put, na putu od kuće do posla i od posla do kuće. Pored mene prolazi nabildovani mladić (ili je samo previše uhranjen proteinima, kreatinima i steroidima, danas je teško reći) sa tarzankom. Nosi majicu sa grbom Srbije, a na leđima ispisane reči himne „Bože pravde“. Na jednoj ruci nazire se loša tetovaža nekog sveca, ili možda Bogorodice (a možda čak i srpske ikone žene – majke – kraljice presvete velikomučenice Cece), na drugoj krst.

Sve to ne bi bilo toliko strašno i upadljivo da je u pitanju neki raspali četnik, učesnik svih mogućih i nemogućih ratova. Ne, ovde se radi o detetu koje jedva da je punoletno. Kažem detetu, jer mu stavovi i način razmišljanja nisu odmakli dalje od nivoa razmišljanja deteta u 7. razredu. A bogme, nije ni vokabular i umeće sklapanja rečenica. Ali bitno je da on veliki Srbin i pravoslavac, to su prave retrogradne vrednosti, kako bi to rekli Vacić i Obradović (ili da kažem Obrazović).

Da se razumemo, nemam ništa protiv pravoslavlja i patriotizma, osim što se koriste u svrhu stvaranja nacionalizma koji dalje vode ka fašizmu. Što je još strašnije, ta pojava je sve učestalija kod tinejdžera i adolescenata, što je, doduše, i razumljivo, njima se najlakše ispiraju mozgovi raznoraznim glupostima. Tako dobijamo brojnu čeljad sa konstantnom erekcijom (koja se, nažalost, skoro nikada ne javlja u prisustvu žena) koji kliču „Nož, žica, Srebrenica“ a rođeni su 1998. godine, ili pak kliču „Kosovo je srce Srbije“ a nisu mrdnuli dalje iz svog rodnog sela (osim do škole, ali to se ne računa), ili „Ubij, zakolji Hrvata/Šiptara/Cigana/pedera/Čamugu/profesorku matematike/Mariju što neće da mi da u guzu/Marka što ima onako dobru sisu a ja nemam/____________ (ubaciti sve ostale koji vas svojom pojavom ugrožavaju).

Postavlja se pitanje, odakle toliko profašista koji se kunu u pravoslavlje i svetosavlje a ne znaju ni da se prekrste kako treba i tvrde da je Isus Hrist razdvojio Crveno more? Neko će kriviti roditelje, što je i sasvim logično, jer od porodice sve potiče. Ali šta ako bi se roditelji radije zakopali u jamu nego da imaju takvo dete, odakle onda potiču stavovi dotičnih ispranih mozgova? Sa jedne strane, tu je obrazovanje koga, je l'te, nema dovoljo, a tu su, naravno i mediji, internet, raznorazne tribine, bogomolj...pardon, teolozi, istoričari, kritičari savremenog društva, svetosavci...Naravno, tu je i hrpa neproverenih i netačnih informacija za koje se svi slepo hvataju.

Ono što mene najviše interesuje (osim gde ima da se kupe jeftini čvarci i kavurma) jeste kakve su to osobe koje su idoli svim ispranim mozgovima ove jadne napaćene zemlje. Šta je to u njima što raspaljuje masu a uništava sivu masu do te mere da je u stanju da bez razmišljanja pretuče, zapali, sruši, raskomada sve što joj dođe pod ruku ili što joj je zapoveđeno od vrhovnog joj vođe? Na kraju, zašto svi ti buntovnici koji „ne poštuju autoritete“, slepo slede personu (non grata) koja se kune u svoje obrazovanje i fakultet i poznavanje materije i šta sve ne, a koja je, sa druge strane, potpuno neobrazovana i zatucana? Na šta smo mi zapravo spali da nam četnici i mali Sloba budu sve i svja u zemlji, a da idoli našim mladima budu Kristijan Golubović, Miladin Kovačević, Miša Vacić, Mladen Obradović, Feđa Dimović, raznorazni Alkazari i Alkatrazi i ostali huligani? Zašto se više ne može odigrati ni jedna jedina utakmica Zvezde ili Partizana a da ne dođe do nekog incidenta? Zašto više niko ko makar malo odudara od većine više nije bezbedan na ulicama? Zašto se umesto pozdrava potežu pištolji i noževi?

Zato što se, vi, roditelji, zapostavili svoju decu; lakše je posaditi dete ispred televizora ili računara da se zanima nego razgovarati sa njim o pravim vrednostima. Zato što si ti, omladino, previše opsednuta obimom bicepsa, konjskim snagama, konfiguracijom računara i/ili mobilnog telefona i ispijanjem kafa po kafićima i lešenjem od alkohola po splavovima. Zato što ste vi, studenti, jedna obična rulja koju je veoma lako izmanipulisati informacijama jer ste navikli da vam se sve servira na tacni. Zato što vas, profesore, boli uvo da izađete van okvira vašeg plana i programa koga se slepo pridržavate, a u nekim situacijama i zloupotrebljavate. Zato što vas, opštinare i direktore svega i svačega, ne interesuje da učinite bilo šta za dobrobit opštine u kojoj ste. Zato što vas, političare, ne interesuje da radite u korist naroda koji vas je izabrao, već samo u korist vaših debelih i masnih guzic...pardon, fotelja. Sreća vaša pa je narod uspavan, ali neće biti još zadugo.

Nevena Živković